Najava F4 ABA Lige: Cibona

Cibosi su u ovu sezonu ušli sa velikim ambicijama, koje su donekle ispunili odlaskom na završni turnir lige.Na početku sezone su po imenima i posebno dolaskom Planinica iz Makabija i dovođenjem na mesto trenera Nevena Spahije bili jedan od favorita i za samo osvajanje ABA lige, ali od samog početka tu nešto nije štimalo.Finansijski problemi i neki loši odnosi Spahije sa pojedinim igračima prouzrokovalo je da Cibona ne deluje kao tim i da više podsećaju na raspuštenu bandu.U jednom trenutku tačka ključanja je dostigla vrhunac i klub je morao da bira između trenera Spahije i pojedinih igrača.Odlučili su se da Spahija napusti klub i podrsku su dobili igrači, a na mesto trenera postavljen je Slaven Rimac.

A ubrzo posle toga klub su napustila i dva veoma bitna igraca, a to su Matt Janning koji je otišao u Sijenu i D.J. Strawberry koji je otišao u Ortez.Dok je u klub stigao iskusni Siriščević, Splićanin na radnom boravku u Zagrebu, koji je sa svojih 12,6 poena u proseku značajno pomogao svom timu da se domogne F4 svojim dalekometnim šutevima za tri poena koje je pogadjao u solidnim procentima.

Ne treba biti pametan pa videti da je Dario Šarić najbolji igrač Zagrepčana.MVP regularnog dela lige koji je beležio 16,3 poena u proseku, i imao skoro 10 skokova po meču plus 3 asistencije u proseku.Po dosta procena ubedljivo najbolji mladi igrač sa ovih prostora i veoma izvesno visoko rangiran igrač u prvoj rundi ovogodišnjeg drafta, i samim tim od jeseni ćemo ga gledati u NBA.Krasi ga sjajna tehnika kakva je davno zaboravljena na ovim prostorima za igrača te visine plus solidan šut sa distance na kojem može još više da napreduje.Ljubitelji kosarke će eto u Areni moći da ga gledaju u četvrtak i da se još jednom uvere u njegov sjajni potencijal pre nego sto ode preko bare.

Posle Šarića najveća opasnost iz tima Cibone dolazi od iskusnog Jerela Blassingamea koji je jedan od najboljih asistenata lige i čak je na par mečeva imao po 13 asistencija.Prava je zujalica na terenu i zna da bude jako neprijatan za čuvanje, posebno ako ga krene šut.Uzima dosta šuteva za tri poena i zna često da zaspe koš rivala, najbolje su to na svojoj koži osetili igrači MZT-a kojima je sasuo 8 trojki.Beleži 10,6 poena u proseku i odlicnih 7,6 asistencija po meču i važan je sraf u igri Zagrepčana.

Ostali igrači su uz dužno poštovanje pomoćno osoblje.Planinic igra razočaravajuću sezonu i ne liči na igrača koji je zavredio pažnju Makabija pre par godina.Jagodić-Kuridža igra solidnu sezonu ali nije igrač koji može da poremeti nekog na F4, već je cele sezone neki solidan igrač iz senke koji pomaže često pod košem Planiniću i Šariću kad ovi imaju problema sa ličnim greškama.Drugu mladost doživljava Marin Rozić koji je zadnjih par meseci značajno poboljsao svoj šut za tri poena i na kraju sezone je imao sasvim solidnih 40% suta za tri poena.Ostatak tima su bukvalno vodonoše i ne zavređuju neku veću pažnju.

Trener tima je Slaven Rimac koji je prihvatio vruć krompir u svoje ruke i vratio u kolosek svoju ekipu pre svega tako što je značajno poboljšao atmosferu u ekipi i dao slobodu u igri tandemu Blassingame-Šarić koji su mu to vratili dobrim igrama i plasmanom na F4.Igra se bukvalno zasniva na čestom vrtenju pika koju forsira Blassingame i njegovom prodor igrom i izolacijama za Šarića ili eventualno povratnim loptama za odlicne šutere Siriščevića i Rozića.I to je bukvalno to, maksimalno se koristi skraćena rotacija i igranje sa 6,7 igrača što je i plus za Rimca jer skoro da niko nije verovao da može da odvede ekipu na završni turnir.

Savršeno je koristio to što je dao slobodu u igri Šariću a ovaj mu je svojom odličnom open-court igrom vratio punom merom.Za neke veće procene njegovog trenerskog potencijala moramo sačekati neko vreme ali je odradio sjajan posao ove sezone sa Cibosima.

Odbrana je definitivno najgora osobina Cibosa ove sezone pre svega zbog smanjene rotacije i prosto je nemoguće da igraju neku specijalno dobru odbranu jer ne smeju biti previše agresivni da bi im se glavni igrači sačuvali ličnih gresaka.Više im odgovara neka run&gun kosarka gde dominira zujalica Blassingame i open-court igra Šarića nego neka taktička igra na duže napade a i statistika to pokazuje pošto su treći napad lige a najbolja su ekipa u šutu za tri poena sa 36% u proseku.

Pošto su i ove sezone imali lošu evro priču potajno sanjaju Euroleague u ovom meču protiv Crvene Zvezde i povratak u najelitnije društvo.Ali definitivno u taj meč ulaze kao autsajderi i to je možda njihov najbolji adut, jer prosto nemaju šta da izgube a mogu da dobiju mnogo.Mogu rasterećeno da odigraju i da se nadaju čudu, a za to će im trebati neka čudesna partija Šarića i drugova posebno što pod košem ne mogu da pariraju Crvenoj Zvezdi a i realno slabiji su tim plus skraćena rotacija ali čuda se dešavaju s vremena na vreme i zadnjih par dana hrabre se Zagrepčani i veruju da mogu da iznenade na završnom turniru u Beogradu.I dalje ih tresu finansijski problemi i ova skupina igrača cele sezone igra na srce i tako su izvukli ovaj završni turnir što je u takvim uslovima veliki rezultat.Oba meča protiv Crvene Zvezde u ovoj sezoni su izgubili prilično rutinski ali igraju na tu kartu Ciboninog srca i želje u četvrtak uveče. Nada zadnja umire..

Najava F4 ABA Lige: KK Partizan

Kada ove sezone pomislimo na KK Partizan na pamet nam padnu ukršteni ligamenti, Bogdan Bogdanović i promenljiva forma tokom sezone. Ligamenti su sa terena odstranili prvo Bertansa, zatim Vestermana i Milosavljevića dok je povreda zgloba naterala Tarensa Kinsija da završi sezonu pre vremena i sada možemo samo da nagađamo kako bi sezona izgledala da su svi bili zdravi.

Partizan na kakav smo navikli u poslednjih nekoliko godinama bio je dominantan na centarskim pozicijama. Igra na mali broj poena, čvrsta odbrana i kontrola reketa na vrhunskom nivou krasile su igru ekipe Duška Vujoševića. Ove godine dopirnos tria Musli - Gagić - Milutinov često nije bio na nivou potrebnom da se na pojedinim mečevima ostvari balans spoljne i unutrašnje linije. U momentima kada bi usled premora i mnogo utakmica u kratkom roku spoljna linija zakazala u šutu visoki igrači Partizana često nisu imali dovoljno snage da povuku i preuzmu odgovornost u napadu ali i u odbrani. Atipično za Partizan došlo se u situaciju da u toku sezone poveže desetak poraza u dvanaest ili trinaest mečeva. Postavilo se pitanje da li Top 16 predstavlja plus ili minus što se tiče potrošnje, broja mečeva i povreda koje je prouzrokovala sa jedne i novca sa druge strane. Povreda Dragana Milosavljevića u Nokia areni u Tel Avivu nanela je mnogo muka u odbrani Partizanu kako u igri čovek na čoveka, tako i u 1-3-1 zoni, na strani pomoći ali i u napadu gde je njegov učinak do tada verovatno bio najbolji u karijeri.

Sezonu je svakako svojim napadačkim učinkom obeležio Bogdan Bogdanović. U poređenju sa prethodnom sezonom sa 15 minuta u proseku minutaža mu je porasla duplo (30.8). 15 poena u proseku bila je dovoljna za peto mesto u ABA ligi dok je po broju poena ukupno bio četvrti iza Šarića, Lešića i Gordića. 13.8 poena u Evroligi akumulirano sa Top 16 fazom je za svaki respekt imajući u vidu da je više od pola sezone igrao na poziciji 1. Čudesne partije u Evroligi u pojedinim mečevima označile su ga kao mladog igrača sa izuzetnim potencijalom, reči hvale stizale su sa svih strana, Svetislav Pešić posebno nije štedeo reči kada je A reprezentativac Srbije u pitanju. Sukob sa Duškom Vujoševićem je za malo ekskalirao u prestanak saradnje Bogdanovića i Partizana ali je Bogdan na kraju ipak sezonu nastavio u klubu u kojem je i istu započeo. Kako to obično biva ima i druga strana ljubitelja košarke u njegov opis ubacivala je epitete zaista neprimerene za jednog mladog i talentovanog košarkaša. Dolazak Aleksandra Pavlovića za Partizan značio je raspodelu poseda među igračima na drugačiji način. Tepić je kako sezona odmiče svoju statistiku popravio na sasvim solidnu s obzirom da se u prethodnim sezonama nije naigrao košarke. Početak sezone u Lijetuvos Ritasu i prethodna sezona u Kahasolu značila je više klupu nego parket ali je igrom i povratkom u surovi trenažni proces Duška Vujoševića svoje brojke postavio na pristojan nivo.

Promenljiva forma uslovljena je svakako skraćenom rotacijom koja je morala da odigra ogroman broj mečeva ove sezone. Igrački kadar menjao se gotovo na svakih 20 dana  što zbog povreda, što zbog dolaska novi/starih igrača u klub. Nove uloge igrači su dobijali gotovo na nedeljnom nivou. Situacija je bila toliko ozbiljna da je strateg Partizana, Duško Vujošević, praktično bio primoran da se odrekne Kupa Radivoja Koraća i da na meč sa FMPom izađe sa rezervnim sastavom. Bogdanović je sve ljubitelje košarke navikao na prosek od oko 14 poena u svim takmičenjima ali su obično uspesi Partizana bili vezivani za formu Tarensa Kinsija i Žoa Lovernja. Kada bi pomenuti dvojac bio na visini zadatka uz Bogdanovića Partizan je uspevao da pobedi i Fenerbahče u gostima kao i veliki CSKA u Kombank Areni u Top16 fazi Evrolige. Dojam je da je Kinsi u ABA ligu doneo fascinantan šut sa poludistance, promena kretnje u polaznom koraku i skok šut postali su njegov trademark i kada je bio u dobrom ritmu retko koja ekipa bi uspela da ga zaustavi.U odbrani stravičnim blokadama i ukradenim loptama doneo je neverovatnu energiju koju su i navijači znali da prepoznaju. Pod košem Lovernj je povredom Bertansa ostao usamljen na poziciji četiri i praktično je sezonu izgurao sam. Fantastičan u skoku, fanatičnom borbenošću i energijom zadužio je kapitensku traku u Partizanu. Ne preterano graciozan u igri svoju rolu i ugovor odrađuje do poslednjeg evra pa tako nije slučajno što se uz Bogdanovića našao u idealnoj petorci ABA lige za ovu sezonu. 30 minuta u proseku na parketu kako sezona odmiče čak je i na njega ostavila traga kada je napadački učinak u pitanju. Skok i odbrana ostali su konstantni.

Što se tiče pristupa igri čini se da se Partizan nikada nije u ovoj meri oslanjao na individualne kvalitete pojedinaca. Polazeći od skromnog doprinosa centraske linije (ni 15 poena ukupno po utakmici tria Musli-Gagić-Milutinov u ABA Ligi) ekipa je bila primorana da rešenja traži u igri spolja. Odbrana je za nivo ABA lige ostala na sasvim solidnom nivou što je uprkos svim mukama sa kojima su se susreli i najveći uspeh Duška Vujoševića ove godine. Akcije su uglavnom bile odigravane za Bogdana Bogdanovića, Kinsi je neretko napadao i 1 na 4 dok je Lovernj tražio svoje šanse iz drugog plana poentirajući iz skoka u napadu. Dobro trčanje kontri i solidna igra u tranziciji olakšala je Partizanu mnogo toga u ABA ligi.

Odbrana je dosta izgubila izostankom Dragana Milosavljevića, 1-3-1 se više igra radi odmaranja igrača usled smanjene rotacije nego što zona zaista donosi neke rezultate na parketu. Ponovo rotacija je ta koja je naterala Partizan da igra sa manje prekršaja nego što je to za njih nekoliko godina unazad bilo karakteristično. Dozvoljeno je mnogo šuteva sa poludistance i linije 6.75 kao posledica zone i na tome Vujošević svakako nije bio zadovoljan.

Uoči F4 Partizan će se sastati sa Cedevitom, ekipom koja će na centarskim pozicijama tražiti svoju šansu, Bilan i Nurkić uz Smita i Reya biće igrači na koje će igrači Duška Vujoševića obratiti najviše pažnje. Sama činjenica koliki je ulog u pitanju igračima Partizana ne ostavlja mnogo toga osim da zaborave na sve mečeve koje su igrali ove sezone i odigraju meč kao da im je poslednji.

Najava F4 ABA Lige: KK Cedevita

Cedevita ulazi na završni turnir sa druge pozicije.  Ova sezona je dosta bolja nego prošla, iako su ove sezone po imenima imali značajno slabiji tim. Izgleda da je uprava kluba dosta naučila iz „fijaska“ prošle sezone, gde su promenama trenera uprskali sezonu. Na vreme su angažovali trenera,  dali mu totalnu slobodu u radu, i sasvim dovoljno vremena da sklopi, i uigra ekipu za ovu sezonu. Odlučili su se za jedan koncept, gde su doveli  izuzetno  talentovane mlade  igrače iz hrvatske, zadržali neki kostur od prošle seone,  i nadogradili ga sa dovodjenjem poprilično kvalitetnog stranca, Nolana Smita, za koga se može reći da je jedan od najboljih stranaca koji su igrali u ovoj ligi, od njenog osnivanja.

Na spoljnim pozicijama imaju nekoliko igrača koji mogu da pokrivaju i brane sve od  1 do 3, veliki rasponi ruku. Repeši takvi igrači najviše odgovaraju, zbog tih njegovih zona koje voli da forsira. Prva violina ove ekipe svakako je gore pomenuti Nolan Smit. Sve krece, i završava se sa njim. Dosta dobro vrti pik, i često zna da ide na prodor, gde je jako dobar, teško ga je zaustaviti kada udje u seriju. Mesto beka šutera igra  iskusni Alan Rej, koji je promenio nekoliko dobrih ekipa u svojoj karijeri. Skoro je pristigao, i trebalo mu je neko vreme da se uklopi sa ekipom, ali sada je već to na željenom nivou. Olakašavajuća okolnost kod uigravanja Reja, je to što je preko leta trenirao zajedno sa Nolanom Smitom, i dosta se dobro poznaju od ranije. Reja krasi zaista sjajan šut, kada udje u seriju, može da zatrpa bukvalno svaku ekipu. Navijači Zvezde ga pamte i to dobro, ali ne po dobrom, jer je prošle sezone dok je nastupao za Nemački Ulm, u dva meča dao dosta poena crveno-belima.

Tu još treba dodati dvojicu igrača,stari vuk, Marino Baždarić, i Ante Delaš, su kako to treneri vole da kažu „swingamani“ , što znači da mogu da pokriju više pozicija. Oba igrača krasi veoma dobar šut, pre svega za 2, ali kada im je dan, mogu da zasipaju protivnike trojkama,  pogotovu Delaš, koji u poslednje vreme beleži neverovatne procente. Na poslednjih 6 utakmica ima šut za 2 neverovatnih 100 % (6/6), trojke 50 %(10/20), za nešto više od 20 minuta provedenih na parketu po utakmici. Tu je još mladi Luka Pešut, koji uglavnom igra po 1 do 2 minuta, doveden je kao perspektivan igrač, sigurno za njega Repeša ima planove u skorijoj budućnosti.  

Na poziciji krila, tu su Luka Babić,Ivan Ramljak,  i izutno talentovani Lovro Mazalin. Prva opcija je Luka Babić, on u proseku igra skoro 30 minuta po utakmici. Krasi ga dobar šut za 2, u sezoni skoro 60 %, i veoma često zna da asistira saigračima, gde po neki put preuzima ulogu sekundarnog plejmejkera.  Ivan Ramljak je takodje mlad igrač, koji uglavnom menja Babića, kao i Luka,  Ramljaka poseduje dobar šut sa distance, dobar defanzivac,  hvata skoro 4 lopte , i malo mu fali za jednu ukradenu loptu po meču.  Treći igrač na toj poziciji je jedna od najvećih hrvatskih nada, sedamnaestogodišnji  Lovro Mazalin. Repeša mu uglavnom daje od 5 do 7 minuta po meču, svi mu predvidjaju veliku karijeru.  

Na poziciji krilnog centra igra Tomislav Zubčić, koji je jedina prava četvorka u ovom timu, pomažu mu povremeno, Delaš  u prvom redu, a i mladi Ivo Baltić kada zatreba.  Slab procenat šuta za 3 , nekostantan je, dok za 2 ima solidne procente, oko 50 %.  Beleži oko 4 skoka, i 1 asistenciju po meču. 

Za ovu ekipu vrlo je bitna  pozicija 5, na toj poziciji su možda i najjači, imaju 3 igrača, veoma kvalitetna, koji  napadaju raznovrsno, i jako ih je teško zaustaviti, napadački medju najboljim centarskim linijama na ovim prostorima. Tu su Miro Bilan,Jusuf Nurkić, i Goran Suton. Bilan poseduje zaista odličnu tehniku, on je najraznovrsniji u napadu, dosta dobro vrti pik, i velika je opasnost po koš. Nurkić iako mlad, izuzetno kvalitetan i snažan, predviđa mu se velika NBA karijera. Ledjima odlično igra, retko ko može da ga čuva kada krene da zida ka košu, i već sada pogađa u velikim procentima horoge. Suton je nešto drugačiji tip igrača od ove dvojice, mekaniji je, i više se izvlači spolja. Jedna zaista moćna napadačka centarska linija.

Verovatno glavna snaga Cedevite jeste iskusni trener Jasmin Repeša. Povratak u hrvatsku košarku Repeša je obeležio osovajanjem drugog mesta, dobrim igrama u Evrokupu i verovatno najboljim sezonom koju je imao tim čiji je vlasnik prebogati Emil Tedeski. On je trener koji insistirđra na odbrani, u napadu se ograničava na mali broj setova koji se lako uigravaju, ali vremenom postanu i lako čitljivi. U suštini, napadi im počinju iz pika, a onda se odlučuju ili da neki od probojnih bekova ide do kraja, ili da jedan od visokih igrača koji uglavnom dobro šutiraju sa distance šutira iz popa. Retko gađaju iz uglova. Na rol se odlučuju najčeće kada je u igri Jusuf Nurkić, koji je u toj kategoriji jedan od najboljih visokih igrača u ABA. Na početku sezone su igrali i dosta izolacija za Nolana Smita, ali kako je vreme odmicalo, i on se više odlučivao za napade dva na dva a ne da ide sam, pošto  je sve više trenerra počelo da čita njegove prodore i da ga zatvara. 

Kada brane svoj koš, Repešine ekipe često menjaju raspored i zaduženja od poseta do poseda, zavisno od trenutne petorke protivnika. Zato njegove ekipe često igraju mnogo lošije na početku sezone, ispadaju u odbrani, primaju lake poene, ali onda polako napreduju tokom godine i najopasniji su u borbi za trofeje. Veoma su fleksibilne, pogotovo što Repeša insistira na velikom broju igrača koji mogu da pokriju i brane više pozicija. Tako recimo imaju Delaša I Zupčeća koji manje više uspešno mogu da brane od 1 do 4, što znatno olakšava preuzimanja. Igraju mešovite odbrane, sa promenljivim brojem igrača u zonskom rasporedu i čoveku. U principu, igračima koji nisu čisti plejmejkeri (kao što recimo nije Partizanov Bogdan Bogdanović sa kojim će igrati u polufinalu) često imaju problem da pročitaju koji je raspored odbrane, gde su mismečevi i na to gube ključne sekunde u napadu, što ekipu primorava na isiljena rešenja. Pik najčešće zoniraju, sa dugorukim igračima koji brane pas u ugao. Repeši nije strano ni da igra veoma specifične odbrane, poput mečap zona (lažna zona koja na prijemu lopte u drugom ili trećem pasu zapravo postaje čovek na čoveka). Takođe, Cedevita ove sezone igra veoma agresivno, pogotovo na prevođenju lopte, i možda možemo očekivati neku sličnu taktiku sa udvajanjem Bogdanovića sa igračem na poziciji 4 koju je primenio trener Crvene zvezde Telekom Dejan Radonjić u poslednjem derbiju.

Slabost Cedevite je pre svega protok lopte u napadu. Igrači se veoma retko odlučuju na ekstra pas, šutiraju praktično na prvi kontakt kada su slobodni. Takođe, iako imaju pokretljive visoke igrače koji se dobro otvaraju na visokom postu, retko koriste pas sa te pozicije u high – low post rasporedu, teško prave viškove i dva na jedan situacije u pozicionom napadu. Iako imaju pokretljive bekove, oni slabo čitaju igru i retko pokušavaju da uđu pod koš kada su visoki igrači protivnika izvučeni da čuvaju njihove visoke šutere, pa ne koriste tada praktično prazan reket niti teraju protivničke centre i krila da razmišljaju i o odbrani koša, a ne samo da prate igrače koje direktno čuvaju. Sve to dolazi iz onog što smo rekli na početku, Repeša ima veoma jednostavan napad, pokušava da iz odbrane, tranzicije i brzog pika dođe do poena, kada se napad razvije nema sekundarnih opcija, uzastopnih blokova, slasheve ili drugih načina da se probije postavljena odbrana.

U polufinalu Cedevita - Partizan ćemo videti duel dva odlična trenera, koji znaju da je ovo utakmica sezone i koji su imali skoro mesec dana da se pripreme za protivnika. Znaju veoma dobro šta jedan od drugog da očekuju, i teško da će se iznenaditi nekim postavkama. Pobediće onaj tim koji se bude bolje prilagođavao tokom meča. Ne treba zaboraviti da je Cedevita jedan od retkih timova koji je Partizan dobio na nekom F4 ABA. Pretpostavka je da će u tom polufinalu ići dosta na centre gde imaju jasnu prednost u kvalitetu, delom i zbog toga što je Arena poznata kao loša za šutere, obruči se retko koriste i prilično su tvrdi. Verovattno nas očekuje duel na malo poena koji će rešiti nekoliko poseda.