Zvezda
ulazi na ovaj završni turnir kao najbolje plasirana ekipa iz regularnog dela.
Zaista sjajna sezona do sada je iza njih, i sigurno da su glavni favoriti da
osvoje ABA ligu, i dodju do prvog sampionskog prstena jadrana u istoriji kluba,
gde će im sigurno dosta pomoći činjenica da igraju na domaćem terenu, to su
zaslužili kao prvoplasirana ekipa.
Izgled
tima je promenjen u odnosu na prošlu sezonu, koja je bila turbulentna, ali se
završila konačnim plasmanom Zvezde u Evroligu. Dejan Radonjić je dobio potrebno
vreme letos da radi sa ekipom, da sklopi
tim po svom ukusu, i rezultati su došli.
Od igrača iz prošle sezone tu su Nelson,Simonović,Katić,Mitrović,Lazić,
a do skoro je bio tu i Cvetković (koji je pozajmljen januara MZT-u iz Skoplja).
Ove sezone, kao do sad nijedne, pojačanja su stigla na vreme, da bi trener imao
sasvim dovoljno vremena da uigra ekipu. Pristigli su Bobi Marjanović, centar iz
Mega Vizure,Charles Jenkins, američki bek iz
SAD,Golden State Worriors,Philladelphia,student Hofstra univerziteta,Jaka
Blažić igrač koji je svakako NBA
potencijal, pristigao iz Olimpije,Blejk
Šilb,iz Challona,Francuska, i neposredno pred početak sezone i Ivan Radenović,bivši student Univerziteta
Arizona, igrač koji je promenio dosta klubova u evropi, izdvajamo veliki CSKA,
kao i Donjeck, klub u kome su igrali i sadašnji saigrači Nelson, i Lipovi. Na
polusezoni desio se peh, povredio se veoma talentovani Luka Mitrović, a kao
njegova zamena doveden je bivši kapiten i dugogodišnji igrač kluba, Tadija
Dragićević. Još jedna promena se desila u rosteru, igrač od koga se sigurno
očekivalo najviše ove sezone, Blejk Šilb, podbacio je i klub je morao da nadje
zamenu, doveden je talentovani reprezentativac Ukrajine Oleksandar Lipovi.
Šansu su dobili i Zvezdini juniori u ovoj sezoni, koji su kada se sve uzme u
obzir, poprilično dobro iskoristili minute, pogotovu Nikola Rebić, koji je sada
u završnici sezone počeo da dobija sve veću minutažu, uglavnom u Super ligi, i
beleži stvarno dobre partije. Pored Rebića, tu je i Marko Tejić, koji je u toku
sezone više puta dobijao šanse, uglavnom ih je iskorišćavao, i sigurno da vreme
radi za njega, ako nastavi ovako, sigurno treba očekivati da zaigra u nekim
velikim klubovima.
Tim
Zvezde je završio sa 77,6 postignutih poena, i najboljom odbranom u ligi sa
63,68 primljena poena po meču. Odbrana je glavna snaga Zvezde u ovoj sezoni, što
nije bio slučaj prethodnih sezona. Zvezda je timski šutirala 53,2 % za
dva,34,7% za tri,jako loše 65,9% za jedan. Tim ima 34,1 skok po meču i najbolji
je skakački tim ABA lige. Asistencije 15,7 po meču prosečno, uz 6,9 izgubljenih
lopti prosečno. Timski index Zvezde
83,8 prosečni po meču.
Ovaj
tim odlaskom Rakočevića nije imao čistog šutera za tri,bilo je zanimljivo pratiti
procenat za tri poena ekipe tokom sezone.Kkretao
se od 21% do 59%, dosta oscilirao,a zaustavio se na 34,7%. Ulogu prvog trojkaša
preuzeo je Charles Jenkins sa 35 trojki iz 72 pokušaja, ili 48,6% za tri. Pomagali su mu Simonović u
prvom delu sezone, a u drugom delu sezone Dragićević u šutu spolja i širenju
protivničke odbrane. Vanjski šut je jedan od problema ove kompozicije tima
Zvezde,i generalno je odredio domete ovoga tima u Evropi. Bez konstantnog
vanjskog šuta nema većeg uspeha u Evropi.
Kod kuće možete dobiti rivale na publiku i odbranu, ali u gostima, bez šuta
spolja nema šta da tražite.
Zvezda je najbolja,kada iz dobre odbrane počne
da trči kontranapade,sekundarne ili primarne. Poeni laki iz tranzicije su nešto čime se ovaj tim
hrani tokom cele sezone u napadu. Bekovska linija Nelson,Jenkins,Lazić i Blažić
pravila je velike pritiske na protivničkim bekovima, što je donosilio prevagu
na domaćim utakmicama. Sad,pozicioni napad je već bio malo problematičan. Očekivano,lopte
su u pozicionom,sistematskom napadu išle na Katića i Marjanovića, te na Blejka
Šilba na niskom postu,jer je ovaj bio opasan licem i ledjima prema košu. Sada
Blejka nema, i u poslednje vreme tako nešto radi Nelson, često zna da se spusti
na niski post.
NAPADAČKI
SETOVI ZVEZDE
Početkom
sezone, ekipa se pronalazila, sto je razumljivo, nakon toga su pohvatali sve
set up-ove akcija, koje su u 99% slučajeva išle preko sekundarnog PG-a Šilba,
neko vreme je to delovalo dobro, i tečno, onda je usledio pad u igri Blejka, desio se razlaz sa njim, i samim Radonjic je
morao da pronadje igrača koji će da uzme ulogu koju je imao Šilb. Onda je
usledio period, ne tako bolne tranzicije, u prepravljanju play book-a, gde su
Blejkove kretnje glumili Jaka i Simon. Neprimetno su te akcije nestale, pojavile su
se nove, koje su zbog nedostatka kreativnosti dva preostala plejmejkera
izgledale pomalo tvrdo, ali su bile izuzetno efikasne! (npr. Ceoni PnR Raska sa
Dženkinsom, posle niza blokova na suprotnoj strani za Dzenkinsa, iz kog ima niz izlaza. Svakako je bio najlepši
kad iz prodora Rasko odmotavanjem iz Pika dobije loptu na zicer, pa nešto
slicno sa Jakom i Bobijem, high/low igra Radenovica sa Bobijem/Raskom! Tadijina
akcija za spustanje lopte njemu na niski post, na kome se jako dobro snalazi,
kao npr. protiv Bilbaa u gostima.)
Sada
u poslednjih mesec dana ulazimo u cudnu fazu igre u napadu, gde ne vidimo da
igrači nemaju snage, igraci izgledaju
nikad bolje, verovatno im je sada u završnici sezone opao tempo na treninzima.
Faza premora je bila i završila se posle meča sa cedvitom u Zagrebu, od tada
ekipa izgleda sve svežije i svežije, sto je dokaz dobrog tempiranja forme i
doziranja treninga. Dokaz za to je i odlična odbrana koju igraju u poslednje
vreme, najbolja od pocetka sezone. Jedna stvar je čudna, pozicioni napad je
skroz stao, počeli su sa usiljenim resenjima spuštanja lopte na Raška I Bobija
(retko kada se odigra, a znalo se ranije na Radenovića i Tadiju)
ili da ako to ne prodje igraju izolacije za 1 na 1 Djenke, Nelsona ili
Blazica.
Naše
neko mišljenje je da je glavni razlog tome,
da se Marjanović i Katić maksimalno razigraju, jer kada pogledamo timove
na F4, i u domaćoj ligi, uglavnom su dosta slabiji na centarskim pozicijama
nego li Zvezda, jedini izuzetak je Cedevita, a Partizan koji će sigurno biti
glavni konkurent Zvezdi za trofeje, upravo je deficitaran na toj poziciji.
Sigurno da će pozicioni napad biti sve bolji kako bude vreme odmicalo,
jednostavno ovo je veoma iskusna i jaka ekipa, i takve stvari retko se dešavaju
u nekom dužem periodu ovakvim ekipama.
ODBRANA
ZVEZDE
Radonjić
koristi uglavno ball pressure man to man odbranu, Ili presing čoveka najčešće
na 2/3 terena. Odbrana prelazi u Pack line defense jako često. Najčešće se igra
Pack line defense,čuvenog Tom Izo-a sa Washington Univerziteta.To je vrsta
kombinovane odbrane 1+4, gde 4 igrača stoje unutar polukruga koji se nalazi od
pola metra do metar iza linije 6,25, a jedan igrač (Nelson ili Jenkins) igra
pressing man to man odbranu. Ova četvorica igraju vrstu Hibridne Zone, I nema
strane pomoći, već se ta linija pomera u sinhronizovanou slučaju probijanja
prednje linije da zatvori igrača na strani, ili pak u slučaju pick and rolla na
niskom postu. Cilj odbrane jeste kontrola reketa,zaštita reketa, I razvijanja lakih kontranapada, što naročito
dobro funkcioniše sa Bobijem kao centralnim čovekom te odbrane. Mana odbrane su
ćoškovi I šut za tri poena. Zato je Zvezda primala dosta trojki u Evroligi, jer
se manje-više ide na puštanje šuta za tri svesno I zatvaranje reketa od strane
Radonjića.
Uspeh
Zvezde na Final Four turniru zavisi od nekoliko faktora,a osnovni je zdravlje i
odmornost ekipe.Ubitačan ritam od 55 meča odigranih do sada u sezoni, ritam
sreda-subota odnosi svoju cenu. Zvezda je ,na sreću imala samo jednu povredu, I
to Luke Mitrovića težu .Na meču sa Uniksom ozledili su se Raško Katić I Ivan
Radenović,koji bi trebalo da pauziraju do Final Four turnira,i meča sa Cibonom, na kojem će sigurno igrati,
Raško Katić verovatno u potpunosti spreman, dok je veliko pitanje koliko će
Radenović moći da pomogne saigračima u tom meču. Luka Mitrović je protiv Borca
iz Čačka odigrao prve značajne minute od povrede,a Ukrainac Oleksandr Lypovyy
se još uvek uklapa sa ekipom, i sve bolje deluje, inače igrač koji je kao
stvoren za Radonjiećev sistem igre.
Trener Radonjic kaže da mu nije lako,ali da
Lypovyy ima veliku želju,volju, I da
radi kvalitetno sa ekipom.Navijači
I domaći teren će biti velika prednost Zvezde u polufinalu I očekivanom finalu F4 turnira. Ekipa se navikla na Arenu,
protiv Budevilnika su prvi put igrali pre punom Arenom jedan bitan meč, meč na
ispadanje, a protivn Uniksa su pokazali da konačno znaju da iskoriste
energiju publike, I pretoče je u
rezultat. Glavna snaga Zvezde je kolektivna igra, I odbrana,kao I duboka
rotacija. To nemaju ni Cedevita,ni Partizan,a naročito ne Cibona,ekipa skoro
bez klupe. Zvezda ritmom u odbrani, I
dubokom rotacijom ,,melje“ rivala, kao I odličnom fizičkom spremom. Radonjic I
kondicioni trener Zvezde su napravili odlican posao tokom leta, to je sad
najvidljivije, i sigurno da će im to biti od velike pomoći u ključnim mečevima
za trofeje.
Нема коментара:
Постави коментар