Cedevita ulazi na završni turnir sa druge pozicije. Ova sezona je dosta bolja nego prošla, iako
su ove sezone po imenima imali značajno slabiji tim. Izgleda da je uprava kluba
dosta naučila iz „fijaska“ prošle sezone, gde su promenama trenera uprskali sezonu.
Na vreme su angažovali trenera, dali mu
totalnu slobodu u radu, i sasvim dovoljno vremena da sklopi, i uigra ekipu za
ovu sezonu. Odlučili su se za jedan koncept, gde su doveli izuzetno
talentovane mlade igrače iz
hrvatske, zadržali neki kostur od prošle seone,
i nadogradili ga sa dovodjenjem poprilično kvalitetnog stranca, Nolana
Smita, za koga se može reći da je jedan od najboljih stranaca koji su igrali u
ovoj ligi, od njenog osnivanja.
Na
spoljnim pozicijama imaju nekoliko igrača koji mogu da pokrivaju i brane sve
od 1 do 3, veliki rasponi ruku. Repeši
takvi igrači najviše odgovaraju, zbog tih njegovih zona koje voli da forsira.
Prva violina ove ekipe svakako je gore pomenuti Nolan Smit. Sve krece, i završava
se sa njim. Dosta dobro vrti pik, i često zna da ide na prodor, gde je jako
dobar, teško ga je zaustaviti kada udje u seriju. Mesto beka šutera igra iskusni Alan Rej, koji je promenio nekoliko
dobrih ekipa u svojoj karijeri. Skoro je pristigao, i trebalo mu je neko vreme
da se uklopi sa ekipom, ali sada je već to na željenom nivou. Olakašavajuća
okolnost kod uigravanja Reja, je to što je preko leta trenirao zajedno sa
Nolanom Smitom, i dosta se dobro poznaju od ranije. Reja krasi zaista sjajan
šut, kada udje u seriju, može da zatrpa bukvalno svaku ekipu. Navijači Zvezde
ga pamte i to dobro, ali ne po dobrom, jer je prošle sezone dok je nastupao za
Nemački Ulm, u dva meča dao dosta poena crveno-belima.
Tu
još treba dodati dvojicu igrača,stari vuk, Marino Baždarić, i Ante Delaš, su
kako to treneri vole da kažu „swingamani“ , što znači da mogu da pokriju više
pozicija. Oba igrača krasi veoma dobar šut, pre svega za 2, ali kada im je dan,
mogu da zasipaju protivnike trojkama,
pogotovu Delaš, koji u poslednje vreme beleži neverovatne procente. Na
poslednjih 6 utakmica ima šut za 2 neverovatnih 100 % (6/6), trojke 50
%(10/20), za nešto više od 20 minuta provedenih na parketu po utakmici. Tu je
još mladi Luka Pešut, koji uglavnom igra po 1 do 2 minuta, doveden je kao
perspektivan igrač, sigurno za njega Repeša ima planove u skorijoj budućnosti.
Na
poziciji krila, tu su Luka Babić,Ivan Ramljak,
i izutno talentovani Lovro Mazalin. Prva opcija je Luka Babić, on u
proseku igra skoro 30 minuta po utakmici. Krasi ga dobar šut za 2, u sezoni
skoro 60 %, i veoma često zna da asistira saigračima, gde po neki put preuzima
ulogu sekundarnog plejmejkera. Ivan
Ramljak je takodje mlad igrač, koji uglavnom menja Babića, kao i Luka, Ramljaka poseduje dobar šut sa distance,
dobar defanzivac, hvata skoro 4 lopte ,
i malo mu fali za jednu ukradenu loptu po meču. Treći igrač na toj poziciji je jedna od
najvećih hrvatskih nada, sedamnaestogodišnji
Lovro Mazalin. Repeša mu uglavnom daje od 5 do 7 minuta po meču, svi mu
predvidjaju veliku karijeru.
Na
poziciji krilnog centra igra Tomislav Zubčić, koji je jedina prava četvorka u
ovom timu, pomažu mu povremeno, Delaš u
prvom redu, a i mladi Ivo Baltić kada zatreba.
Slab procenat šuta za 3 , nekostantan je, dok za 2 ima solidne procente,
oko 50 %. Beleži oko 4 skoka, i 1
asistenciju po meču.
Za
ovu ekipu vrlo je bitna pozicija 5, na
toj poziciji su možda i najjači, imaju 3 igrača, veoma kvalitetna, koji napadaju raznovrsno, i jako ih je teško
zaustaviti, napadački medju najboljim centarskim linijama na ovim prostorima.
Tu su Miro Bilan,Jusuf Nurkić, i Goran Suton. Bilan poseduje zaista odličnu
tehniku, on je najraznovrsniji u napadu, dosta dobro vrti pik, i velika je
opasnost po koš. Nurkić iako mlad, izuzetno kvalitetan i snažan, predviđa mu se
velika NBA karijera. Ledjima odlično igra, retko ko može da ga čuva kada krene
da zida ka košu, i već sada pogađa u velikim procentima horoge. Suton je nešto
drugačiji tip igrača od ove dvojice, mekaniji je, i više se izvlači spolja.
Jedna zaista moćna napadačka centarska linija.
Verovatno
glavna snaga Cedevite jeste iskusni trener Jasmin Repeša. Povratak u hrvatsku
košarku Repeša je obeležio osovajanjem drugog mesta, dobrim igrama u Evrokupu i
verovatno najboljim sezonom koju je imao tim čiji je vlasnik prebogati Emil Tedeski.
On je trener koji insistirđra na odbrani, u napadu se ograničava na mali broj
setova koji se lako uigravaju, ali vremenom postanu i lako čitljivi. U suštini,
napadi im počinju iz pika, a onda se odlučuju ili da neki od probojnih bekova
ide do kraja, ili da jedan od visokih igrača koji uglavnom dobro šutiraju sa
distance šutira iz popa. Retko gađaju iz uglova. Na rol se odlučuju najčeće
kada je u igri Jusuf Nurkić, koji je u toj kategoriji jedan od najboljih
visokih igrača u ABA. Na početku sezone su igrali i dosta izolacija za Nolana
Smita, ali kako je vreme odmicalo, i on se više odlučivao za napade dva na dva
a ne da ide sam, pošto je sve više
trenerra počelo da čita njegove prodore i da ga zatvara.
Kada
brane svoj koš, Repešine ekipe često menjaju raspored i zaduženja od poseta do
poseda, zavisno od trenutne petorke protivnika. Zato njegove ekipe često igraju
mnogo lošije na početku sezone, ispadaju u odbrani, primaju lake poene, ali
onda polako napreduju tokom godine i najopasniji su u borbi za trofeje. Veoma
su fleksibilne, pogotovo što Repeša insistira na velikom broju igrača koji mogu
da pokriju i brane više pozicija. Tako recimo imaju Delaša I Zupčeća koji manje
više uspešno mogu da brane od 1 do 4, što znatno olakšava preuzimanja. Igraju
mešovite odbrane, sa promenljivim brojem igrača u zonskom rasporedu i čoveku. U
principu, igračima koji nisu čisti plejmejkeri (kao što recimo nije Partizanov
Bogdan Bogdanović sa kojim će igrati u polufinalu) često imaju problem da
pročitaju koji je raspored odbrane, gde su mismečevi i na to gube ključne
sekunde u napadu, što ekipu primorava na isiljena rešenja. Pik najčešće
zoniraju, sa dugorukim igračima koji brane pas u ugao. Repeši nije strano ni da
igra veoma specifične odbrane, poput mečap zona (lažna zona koja na prijemu
lopte u drugom ili trećem pasu zapravo postaje čovek na čoveka). Takođe,
Cedevita ove sezone igra veoma agresivno, pogotovo na prevođenju lopte, i možda
možemo očekivati neku sličnu taktiku sa udvajanjem Bogdanovića sa igračem na
poziciji 4 koju je primenio trener Crvene zvezde Telekom Dejan Radonjić u
poslednjem derbiju.
Slabost
Cedevite je pre svega protok lopte u napadu. Igrači se veoma retko odlučuju na
ekstra pas, šutiraju praktično na prvi kontakt kada su slobodni. Takođe, iako
imaju pokretljive visoke igrače koji se dobro otvaraju na visokom postu, retko
koriste pas sa te pozicije u high – low post rasporedu, teško prave viškove i
dva na jedan situacije u pozicionom napadu. Iako imaju pokretljive bekove, oni
slabo čitaju igru i retko pokušavaju da uđu pod koš kada su visoki igrači
protivnika izvučeni da čuvaju njihove visoke šutere, pa ne koriste tada
praktično prazan reket niti teraju protivničke centre i krila da razmišljaju i
o odbrani koša, a ne samo da prate igrače koje direktno čuvaju. Sve to dolazi
iz onog što smo rekli na početku, Repeša ima veoma jednostavan napad, pokušava
da iz odbrane, tranzicije i brzog pika dođe do poena, kada se napad razvije
nema sekundarnih opcija, uzastopnih blokova, slasheve ili drugih načina da se probije
postavljena odbrana.
U
polufinalu Cedevita - Partizan ćemo videti duel dva odlična trenera, koji znaju
da je ovo utakmica sezone i koji su imali skoro mesec dana da se pripreme za
protivnika. Znaju veoma dobro šta jedan od drugog da očekuju, i teško da će se
iznenaditi nekim postavkama. Pobediće onaj tim koji se bude bolje prilagođavao
tokom meča. Ne treba zaboraviti da je Cedevita jedan od retkih timova koji je
Partizan dobio na nekom F4 ABA. Pretpostavka je da će u tom polufinalu ići
dosta na centre gde imaju jasnu prednost u kvalitetu, delom i zbog toga što je
Arena poznata kao loša za šutere, obruči se retko koriste i prilično su tvrdi.
Verovattno nas očekuje duel na malo poena koji će rešiti nekoliko poseda.
Odlična analiza Repešinog sistema igre.
ОдговориИзбриши