Te
godine bilo je veliko rivalstvo između dva velika igrača,sa jedne strane Vinsa
Kartera u Torontu,a sa druge strane Trejsija MekGrejdija u Orlandu. Svaki meč
ovih timova je bio za pamćenje.
Krenimo
od 2000. godine. Takmičenje u zakucavanju na Ol star vikendu i čuveno ‘’360 windmill dunk ’’,koje je oborilo sve
prisutne sa nogu, a da biste shvatili koliko je to dobro zakucavanje bilo, trebalo
je samo pogledati facu Sekila O’Nila.
Te
iste godine samo par meseci kasnije, nastupao je za olimpijski tim, i tu je
izveo jedno spektakularno zakucavanje u meču protiv Francuske,preko Freda Vajsa
(koji će pamtiti ovo do kraja života,u to sam siguran). Isto takvo zakucavanje
izveo je i preko velikog Alozna Morninga (po meni lično još bolje izvedeno).
I
onda dolazimo do 2005. godine,i možda njegovog najatraktivnijeg zakucavanja
ikad. Desilo se na Ol Star meču. Krenula je kontra,uzeo je loptu,bacio od
tablu,i ostalo je magija.
Puno
ime mu je Vinsent Lamar Karter, rođen je 26. Januara 1977 godine na Floridi.
Inace rođak poznatog NBA igraca,Trejsija MekGrejdija. Pre nego sto predjemo na
njegovu karijeru,početke na koledžu i nastupe u juniorskoj reprezetaciji, da
spomenemo i neke zanimljivosti iz Karterovog života.Bio je glavni bubnjar u
njegovom srednjoškolskom bendu, a pored bubnjeva bio je dobar i sa saksofonom.
Bila mu je ponuđena muzčika stipendija
na Betin Kukman koledžu, srećom, odabrao je da se bavi košarkom,milioni fanova
bili bi uskraćeni za njegove spektakularne poteze da je tada odabrao „pogrešan“
koledž. Godine 2002. pušta u rad http://vincecarter15.com, na kom objavljuje humanitarne akcije
svoje fondacije „Ambasada nade“, vesti sa njegove košarkaske akadamije, slike
sa humanitarnih večera na kojima je prikupljao novac za decu na Floridi i
Ontariju. Još mnogo toga možete pronaći na njegovom sajtu. Godine 2003. izabran
jeza Ol Star meč pre velikog Džordana, ali je odlučio da to mesto ustupi
legendi. Sledeće godine dobija i priznanje za humanitarni rad njegove fondacije. Treba napomenuti još da je 2002. godine
donirao 2,5 miliona dolara za izgradnju nove sportske hale, njegovoj Meinlend srednjoj školi.
Nastupao
je za koledž Severna Karolina, gde je boravio 3 sezone, prosečno je beležio
12.3 poena, 4.9 skokova,i 1.9
asistencija po utakmici. Dva puta je svoj koledž odveo na Fajnal For NCAA-a, 1997. i 1998. godine. Godina 1988.
mu je bila bas uspešnija, pošto je te godine zabeležio 15.6 poena i 6.1
skokova po meču, na 32 utakmice, što mu
je obezbedilo ulazak u tim konferencije, kao i u drugi tim Ol Amerikan izbora.
Te sezone je izabran u juniorski tim SAD, i beleži nekoliko značajnijih uspeha
sa tom selekcijom, a ujedno mu od tad i kreće karijera konstantnim usponom. Kao
sofmor u sezoni 1996/97, biva izabran u treći ACC Tim, beležeći te sezone 13
poena i 4.5 skokova po utakmici.
U
sezoni 1998/99 kreće njegova profesionalna karijera. Prvo ga Golden Stejt bira
kao 5. pika na draftu, a zatim ga odmah prosleđuju u Toronto. Tu ga je sačekao
njegov rodjak Mekgrejdi, odigrali su stvarno dve uspešne sezone zajedno. Brajant
je jednom prilikom izjavio: „Da su
ostali još koju sezonu zajedno u tandemu,siguran sam da bi osvojili nekoliko
naslova prvaka“ .U Torontu provodi šest sjajnih sezona, a uspeo je da ih dovede
čak 3 puta do plejofa, što je najuspešniji period u istoriji franšize. U sezoni
1999/2000 izabran je za rukija godine, a sledeća sezona mu je možda i najuspešnija
u karijeri. Beleži prosečno 27,6 poena,dovodi
Reptorse do polufinala, gde u trećem meču protiv Filadelfije postiže 50
poena, od toga 13 trojki, i time postavlja rekord po broju pogođenih trojki na
jednom meču plejofa. Ipak, to ije bilo dovoljno.
2004.
godine, čelni ljudi Toronta, nezadovoljni radom stručnog štaba, prave velike
promene u klubu. To se Karteru nije dopalo, on je predložio i smatrao da je
najbolja opcija za novog GM-a NBA legenda Džulijus Erving. Ta ideja nije
prošla, i došlo je do žešćih verbalnih sukoba izmedju Kartera i čelnih ljudi Reptorsa.
Odmah nakon toga usledio je i zahtev za trejd. Karter je trejdovan u Nju Džersi
Netse, a postao je jedna od najomraženijih ličnosti kod navijača Reptorsa. Svaki
put kada bi igrao utakmicu protiv Toronta, na svaki njegov kontakt sa loptom, mogli
su se čuti zvižduci, a bilo je i uvredljivih transparenata namenjenih Vinsu. Mržnja
navijača prema Vinsu je išla toliko daleko da su se navijači Reptorsa skupili
na jednom trgu i svi zajedno palili njegove dresove. 6.Novembra.2012 godine u
svom intervjuu za TSN RADIO 1050, Karter je rekao da je Toronto i dalje u
njegovom srcu, i pored velike mržnje koju su navijači ispoljavali prema njemu
tokom proteklih godina. Tada je izneo jednu činjenicu,za koju se nije znalo do
tog trenutka. Naime on je noć pre trejda u Netse, zvao tadašnjeg GM-a i tražio da ostane u klubu, da je promenio
mišljenje, i izvinio se za svoje nepromišljene postupke. Nažalost zbog
verbalnih sukoba,dobio je negativan odgovor.To je sledećeg dana potvrdio
pomenuti GM.
U
Netsima je bio od 2004. do 2009. godine. Odigrao je stvarno sjajne sezone tu, a
kao što je i sam rekao od samog početka trenirao je mnogo više nego li dok je
bio u Reptorsima, i to se odrazilo pozitivno
u njegovoj igri. Sezona 2005/06 mu je bila jako uspešna. Džejson Kid i
on su predvodili Netse do 48 pobeda te sezone, i prve pozicije u Atlantik
diviziji. Koliko su se dobro slagali na terenu i pružali stvarno fantastične
partije zajedno tih godina, govori činjenica da su Kid i Karter 7.Aprila 2007.
postali prvi duo posle Džordana i Pipena koji je zabeležio po tripl-dabl na
jednoj utakmici. Na kraju u poslednjoj sezoni u Netsima, kao nagrada i
priznanje za sve što je uradio za klub u proteklim sezonama, stigla je i
kapitenska traka. Netsi su odlučili da te sezone uz nekoliko veterana,ubace
mladje igrače koje su planirali da budu okosnica tima u narednim sezonama,a uloga Kartera je bila da im bude mentor.
Nakon
te sezone prelazi u Orlando,a zatim i u Finiks Sanse,gde provodi po jednu
sezonu. U sezoni 2011/12 prelazi u Dallas Maverickse,gde igra i dan danas.
Na
kraju mogu samo reći: "Half-Man, Half-Amazing."
Нема коментара:
Постави коментар