Nebojša Ilić - Šmeker sa Malog Kalemegdana

Nebojša Ilić rodjen je u Beogradu, 26. februara 1968. godine. Karijeru je počeo u Crvenoj  Zvezdi, za koju je nastupao od 1985. do 1997. godine. Za svoje prve košarkaške korake, a i za to što je dospeo u Crvenu Zvezdu, najviše duguje treneru Goranu Miljkoviću, popularnom Fincu, sa kojim je zajedno došao u crveno-beli tabor. U prvom timu debitovao je sa 17 godina, bila je to utakmica protiv čačanskog  Borca. Šansa je došla iznenada, pošto se Slobodan Janković povredio, a Slobodan Nikolić otišao u vojsku, dok je Steva Karadžić bio u slaboj formi, pa je trener Ranko Žeravica, odlučio da pruži šansu mladom reprezentativcu zemlje.  Zabeležio je 301 nastup u crveno-belom dresu, i nalazi se na devetom mestu večne liste.  Kada je reč o košgeterskom učinku, popularnog  Šoneta, postigao je  4732 poena, I zauzima četvrtu poziciju u istoriji kluba. 

Nebojša je bio sjajan bek, mogao je da zatrpa bilo koju ekipu, pre svega svojim šutem iz daljine. Bio je u čuvenoj ekipi iz Bormija, i predvodio je taj tim sa preko 15 poena po meču. Sa njim su tada igrali Vlade Divac, Toni Kukoč, Aleksandar Đorđević i Dino Rađa, ali se znalo kod koga ide lopta. Svetislav Pešić, trener te ekipe, jednom je izjavio da nikada nije radio sa boljim šuterom. Dan danas drži rekord po broju postignutih poena na jednom meču, protiv Vojvodine u sezoni 1992/93, postigao je 71 poen, i to na njihovom terenu u Novom Sadu. U intervjuu za Novosti, Neša se prisećao te utakmice.

- Malo toga se sećam. Davno je to bilo. Prva asocijacija na taj meč sa Vojvodinom mi je zvanični spiker koji je radio u dvorani. U jednom trenutku se prodrao i rekao: „Ilićev 55 poen“. To sam čuo, pogledao sam na semofor i video da ima da se igra više od 10 minuta. Bio sam malo iznenađen, moram da priznam. Nisam bio od onih igrača koji broje poene, to valjda rade samo oni igrači koji postižu do devet koševa. Znam da je bilo puno tehničkih grešaka, da sam izvodio mnogo slobodnih bacanja. Nemam šta mnogo da dodam, tako se namestilo. Utakmica je bila takva, ali kad je išlo onda mi je baš sve polazilo za rukom. Ipak, moram da priznam da sam te godine imao prosek od 34 poena po meču, dešavalo se da sam ubacivao po 40 i 50 poena, ali u Novom Sadu mi se baš otvorilo. 

 Isto tako drži rekord i po broju postignutih poena u jednoj utakmici evropskih takmičenja, u sezoni 1987/88, protiv ekipe Estudiantesa postigao je 44 poena. Četiri puta je bio najbolji strelac Crvene zvezde u prvenstvu, tri puta u kupu, i dva puta najbolji strelac u FIBA kupovima.Za reprezentaciju Jugoslavije je zabeležio 11 nastupa .

Rodjeni je pobednik, veliki borac, i uvek je bio spreman da preuzme šut u poslednjim trenucima meča, a retko je promašivao. Sportske drskosti mu nije manjaklo, ali velika skromnost  van terena je možda i glavni razlog, zašto nije napravio veću karijeru. Koliko je bio skroman van terena, govori njegova izjava posle već pomenutog meča u Novom Sadu gde je po broju poena u jednom meču nadmašio Ducija Simonovića i Dražena Dalipagića:   

“Žao mi je, zato što su bolji igrači od mene. “

Neša je pravi šoumen, uvek spreman na šalu, često i na svoj račun, i zato je uvek bio omiljen u društvu.  Ponekad nije mogao da kontroliše svoje emocije, pa postoji jedna zanimljiva anegdota sa meča protiv Cibone, za koju je u tom trenutku nastupao veliki Dražen Petrović. Bilo je nekoliko sekundi do kraja meča, Zvezda je vodila 1 razlike, a lopta je došla do Neše. Igrači  Cibone su napravili faul nad njim, i poslali ga na liniju slobodnih bacanja. Ponesen emocijama, kreće da trči po terenu, sa loptom na čelu, bacajući se na kolena, slavi pobedu, iako još nije šutnuo slobodna bacanja. Zvezda je taj meč pobedila, a Nešino slavlje će se pamtiti za sva vremena. Zbog svoje harizme i posvećenosti, bio je veliki miljenik navijča, prvi igrač kome su navijači Crvene Zvezde skadirali ime i prezime.

Ilića većina mlađih ljubitelja košarke pamti kao tim menadžera Crvene zvezde. U klubu drži tu poziciju od 2001, i jedna je od retkih konstantti dok su se predsednici, sportski direktori, treneri i igrači smenjivali kao na traci. Kao potvrda da radi dobar posao, došao je i poziv doskorašnjeg selektora reprezentacije Srbije Dušana Ivkovića da istu poziciju zauzme i u nacionalnom timu. Ilićev zadatak je najčešće da se postara da sve funkcioniše, da igrači stignu na vreme na odredište, da budu adekvatno smešteni, da imaju termine za trening i tome slično. Ipak, mnogo više se pamte njegove emotivne rekacije sa klupe i podrška koju pruža igračima. Ima i onih koji smatraju da Zvezdi donosi nesreću, jer je za vreme njegovog dugačkog mandata osvajala samo trofeje u kupu, što je naravno potpuno neutemeljeno.

Neša Ilić je jedna od najpozitivnijih pojava u skorije vreme u domaćoj košarci. Uvek sa osmehom i uvek onaj koji podstiče dobru atmosferu, gotovo da je endemska biljka u ovo vreme neverovatne tenzije koja se stvara oko košarke u Srbiji, posebno, kada su u pitanju večiti. On bi svima trebalo da posluži kao primer kako treba pristupati ovoj igri i svemu oko nje.

Ilić, za 3, ponovo ušla bez koske.

Pratite nas i na Facebook-u na stranici: Kosarkaski asovi i legende!

P.S. - zahvalnost za pomoc u prikupljanju informacija dugujemo Dabi, najvernijem navijacu KK Crvena zvezda.