Il grande Carlton!

Svedoci smo da se košarka menja. Zahtevi igre forsiraju fizički spremnije, izdržljivije igrače, broj utakmica promenama sistema takmičenja uglavnom  raste, oni koji to ne mogu da isprate ne prolaze selekciju vrlo često i na uštrb samog kvaliteta njihove igre.

Danas se vraćamo u 1988. godinu. Tada sedamnaestogodišnji Italijan rođen u Londonu na sreću svih nas odabrao je da flautu zameni košarkaškom loptom. Njegovo ime je Karlton Majers. 

Evropska košarka u 2014-oj godini ne može se pohvaliti velikim brojem kvalitetnih šutera, igrača koji u svojim rukama imaju poene, veliko srce da odluče najteže mečeve i dovoljno jaku emociju da ih svaki poraz zaboli toliko da im svaki sledeći meč predstavlja svojevrsnu osvetu. Karlton je imao sve pomenuto. Karakter pobednika, hrabrost i stav na terenu nisu mu dali da posustane. Veliki rivalitet grade veliki igrači. Duel Predraga Danilovića (Virtus) i Karltona Majersa (Fortitudo) ispunio je sve moguće kriterijume da postane i ostane jedan od najvećih u poslednjoj deceniji dvadesetog veka u italijanskoj košarci. Osim što su igrali za dva tima iz istog grada, njihov rivalitet podignut je na nivo Pallacanestra da bi u narednim godinama dobio i reprezentativni značaj. 

Priča o Italijanu jamajčanskog porekla počinje 1971. godine u Londonu. Otac je svirao saksofon pa se očekivalo da će mladi Karlton nastaviti njegovim stopama. Posle 10 godina provedenih u Engleskoj porodica Majers preselila se u Rimini, gradić na obali Jadranskog mora nedaleko od San Marina. Između časova flaute i škole Karlton je igrao košarku iz hobija da bi tek sa 17 godina definitivno odlučio da napusti školovanje i da je pomenuti sport njegov životni poziv.

U periodu od 1988. do 1992. godine Majers je igrao za italijanskog drugoligaša Mar Rimini. U prvoj sezoni beležio je prosečno 2.5 poena po utakmici, u drugoj 5.9, a u sezoni 1991/92 dogodila se eksplozija. Majers je u svojoj poslednjoj sezoni u drugoj ligi prosečno postizao 26.8 poena po utakmici i već sledeće godine prelazi u Skavolini kao velika nada italijanske košarke. Da to stvarno i jeste pokazao je već u debitantskoj sezonu u prvoj ligi gde je na 39 mečeva beležio prosečno 16.2 poena sa 33% šuta za 3 poena.

Hejvud Vorkman, Majersov saigrač, najbolje je objasnio sistem igre Skavolinija te sezone: ‘’ Vrlo je jednostavno, date loptu Karltonu da on odluči šta će sa njom da uradi.’’

Njegov rast bio je primetan iz sezone u sezonu. U svojoj drugoj vezanoj u Skavoliniju sa 16.2 poena po utakmici prosek je podigao na 25.2 sa čak 40.7% šuta za 3 poena!  Te sezone Karlton je prvi put proglašen za najkorisnijeg igrača lige, a rekord po broju postignutih poena postavio je na 51.

26.01.1995.

Tog dana Karlton Majers uradio je nešto što ni 19 godina kasnije nikome nije pošlo za rukom kada je u pitanju evropska košarka.

Sezona 1994/95 značila je njegov povratak u Rimini u drugu ligu. Na meču protiv Udina Majers je postigao neverovatnih 87 poena ( 14/22 za 2 poena, 9/19 za 3 poena i 32/35 sa linije penala)! Šta reći o utakmici u kojoj jedan igrač ostvari 94 indeksna poena? Iako to nije rekord po broju postignutih poena u Evropi svih vremena (Erman Kanter je postigao 153 poena za Fenerbahče 1988. godine protiv Hilaspora, Korać 99 protiv Alvika 1965. godine.. ) niko nije bio ni blizu Majersa u naredne dve decenije igranja košarke u evropi. Posle tri četvrtine igre na meču sa Udinama treneru i saigračima je bilo jasno da je Majers blizu nečeg velikog. Sve lopte u poslednjoj deonici išle su upravo na njega.

Prave stvari tek dolaze i puna igračka afirmacija sledi. Naredna godina značila je povratak u prvu ligu, ovog puta u Fortitudo Bolonja gde se Majers zadržao narednih 6 sezona. Saigrač u prve dve sezone bio mu je i odlični Aleksandar Đorđević, legenda јugoslovenske košarke, a tim se tada zvao Timsistem Bolonja.

U prve tri sezone provedene u Timsistemu ekipa je sva tri puta bila drugoplasirana u italijanskom šampionatu (1995/96 – 2005/06 Fortitudo je čak 8 puta bio drugoplasirani tim Italije).

Odličnim partijama u tim sezonama Majers je Fortitudu doneo prve trofeje. 1997 godine Majers je poneo titulu najboljeg strelca Evrolige i  po drugi put je proglašen za najkorisnijeg igrača italijanske lige. U čuvenoj petoj utakmici finala 1997. godine Karlton Majers je postigao 41 poen ali je Beneton odneo pobedu i titulu rezultatom 84:82.

**Majers je u karijeri postigao 40 i više poena na 17 mečeva!

Fortitudo je 1998. godine osvojio prvi veliki trofej – Kup Italije u kojem je najbolji igrač bio upravo Majers.

Naredna  sezona donela je trofej u Superkupu Italije, a prvi i jedini put Majers je podigao titulu prvaka Italije 2000-te godine pod vođstvom Karla Rekalkatija. Prosečno je beležio 19.1 poen po utakmici, sa linije 6.25 šutirao je 45,6%, sa linije penala čak 90.1%  (2. u prvenstvu iza Luisa Buloka – 91.38%). PAF Bolonja (kako se te sezone zvao Fortitudo) u svom rosteru imao je sjajne igrače. Pored Majersa tu su bili Gregor Fućka, Đanluka Bazile, Arturas Karnišovas, Đakomo Galanda, Stojko Vranković i naš Marko Jarić.

U sezoni 2000/01 Majers je postavio dan danas važeći rekord Evrolige sa 41 postignutim poenom protiv Reala iz Madrida (88:70 za Fortitudo).  Taj rekord su do sada izjednačili samo Kaspars Kambala i Alfonso Ford u Evroligi u ovom veku.

Naredne sezone već su najavile dominaciju Emanuela Đinobilija koji je u naredne dve godine u ekipi Virtusa bio najkorisniji igrač lige. Majers je 2001. godine prešao u Virtus Romu (kasnije Wurth Roma i Lottomatica Roma) gde je proveo naredne tri sezone. Sezonu 2004/05 započeo je u Montepaskiju da bi istu završio u ekipi Valjadolida (jedina ekipa za koju je igrao u karijeri koji je van granica Italije) u kojoj je na 28 mečeva beležio prosečno 21.1 poen!

Majersova kruna karijere došla je korz reprezentaciju Italije. 1997. i 1999. godine osvojio je srebrnu, odnosno zlatnu medalju. 1997. godine Jugoslavija je ubedljivom partijom u finalu pobedila Italijane 61:48 uz 17 poena Majersa iako su Italijani u grupnoj fazi pobedili naš tim rezultatom 74:69. Dobro ste pogodili, Majers je i na tom meču bio najbolji igrač Italije sa 24 poena. Dve godine kasnije Majers je vodio Italiju tokom čitavog turnira do samog vrha. Protivnike je zatrpavao redom sa po 22 poena Rusiji, Bosni i Hercegovini i Turskoj, 20 je dao Česima, a u finalu je sa 18 poena rešio meč protiv Španije koji su Italijani dobili rezultatom 64:56. Sasvim zasluženo se te godine našao u idealnoj petorci turnira.

Najveće počasti Majers je poneo upravo kroz Olimpijski tim svoje države gde mu je 2000-te godine učinjena čast da na velikom otvaranju ponese zastavu svoje države.

Karlton Majers je u italijanskom prvenstvu odigrao 637 mečeva i postigao 12.102 poena, za tri poena prosečno je šutirao 40%, za 2 poena 51% dok je sa linije slobodnih bacanja kroz karijeru išao preko 85%.

Il grande Carlton se sa košarkaške scene povukao 2010. godine u četrdesetoj godini života. Po njegovom oproštaju, komesar lige Dino Menegin izjavio je sledeće:

‘’Nadam se da će mlađi igrači izučavati video snimke njegovih partija. Karlton Majers je pravi primer za svakoga od nas!’’